feb 222012
Noćas je u mom gradu bilo tiho,
sablasna neka buka. Mrtva noć…
Svetlost u sobi mi pravi ulična rasveta,
muziku poneki zalutali auto.
Cigareta polako dogoreva,
prži ono mesto između prstiju.
Na tren zaspah, čini mi se valjda,
i ugledah tebe veselu i srećnu.
Tvoje oči, miris tvoje kože,
ruka zalutala u kosi.
Prsti kao u virtuoza koji svira,
neku kompoziciju zaboravljenu od svemira.
Tvoj glas, smeh što razbija prostor,
i tvoje telo. Kao da tu si…
Izgorela cigareta, lagano se okrećem za san,
i shvatam, ipak mi nedostaješ…
A bila si kao vuk koji kruži oko mene,
graciozan u svom pokretu lova.
A sada? Samo senka zamišljena,
vrebaš iz prikrajka nekog. Nedostaješ…
One Response to “Nedostaješ…”