Na nagovor nekih dragih osoba iz mog okruženja, rešio sam da napišem ovaj bogami poduži post. Cilj koji sam sebi postavio je da makar nekoga sa sličnim zdravstvenim stanjem na neki način makar malo uspem da pokrenem na put ka boljem. Do kraja ovoga posta pročitaćete moju priču onako kako je ja pamtim. Ne želim da baratam stručnim izrazima i frazama da ne bih odbio onog kome je ovo namenjeno – slični meni. Znači do kraja ovog posta se nadam da će neko shvatiti poruku moga pisanja, a to je da se nikada ne predaješ bez borbe i da guraš fazon optimizma koliko god je to moguće. Znam da će neki odustati već na prvu, odmah da im kažem da prave veliku grešku. Jer ako se oslanjaju na lekare i druge malo će toga postići. Sve dolazi iz glave da se razumemo, ako sebe uspeš da nateraš da misliš pozitivno postićićeš više nego što misliš. Ja znam da sam živi primer i zbog toga znam da je to istina. Moraš verovati prvo u sebe i svoje mogućnosti da bi izašao na kraj sa raznim stvarima… Continue reading »
Još nije ni gotovo ustvari sa tim izborima. Da zaokružim u ovom postu sve, ali sve političke partije i političare. Bez izuzetaka. Smatram da ste doživeli jedan ogroman fijasko na izborima. Od krajnje degutantih prljavih izbornih kampanja pre izbora pa sve do vike i dreke posle izbora.
Na samom startu političkih kampanja imali smo prilike da po ko zna koji put vidimo, čujemo i čitamo ponovo razna prazna da praznija ne mogu biti vaša obećanja. Zapitajte se koliko vam ljudi u Srbiji više veruju kad izađete pred kamere i date neku nebuloznu izjavu koju i sami znate da ne da ne možete da ispunite, nego to već prelazi granice ukusa. Continue reading »
Unazad već par dana jedna od glavnih tema na tviteru osim izbora, je navodna polna diskriminacija. Da razjasnim sebe u startu. Poštujem žene i nisam ni šovinista ni ženomrzac. Samo me zaboli kada se stvari izvade iz konteksta priče. Po meni ne postoji polna diskriminacija, pričam strogo vezano za posao, postoji samo poslovna diskriminacija koja zahvata kako žene tako i muškarce podjednako.
Slušam priče kako je izgubila posao zato što je zatrudnela, ne može da dobije trudničko bolovanje itd. Da vam kažem nešto drage dame, to nikako ne spada u polnu diskriminaciju. Evo i zašto. Opšte je poznata činjenica da u Srbiji garantovano 50% ljudi radi na crno. Od tog broja je velika većina muškaraca koji moraju da prihvataju posao koji im se pruži. Rade na +40 na gradilištima, po raznim radionicama dok su mesta u bankama, buticima i ostalim finijim mestima rezervisana gotovo uvek po pravilu za žene.
Dođu tako vremena neka,
više ne koračaš uzdignute glave,
ne smeješ se na sav glas,
ne očekuješ novi dan,
ne pričaš sa zvezdama,
svaka jabuka na trulo ti miriše,
svaka reč ti gubi smisao,
misao ti nije jasna,
ulične svetiljke kao kroz maglu vidiš.
A ne tražiš ništa preterano,
želiš samo da budeš srećan,
da imaš nekog da vrištite ćuteći,
da možeš s vremena na vreme,
nazvati nekoga svojim,
da ti taj neko bude tu,
da vodi te kroz mračne i čemerne,
stranputice što životom se zove.
Ne tražiš ništa puno,
malo sreće i radosti,
nešto lepo da se desi,
makar još jedanputa,
da osetiš da si čovek.
Reči su zaludne,
misli još zaludnije,
svaka reč gubi smisao,
i svaki otrov bolji je,
od ovog života što život se zove…
Muza za pesmu: @mementomori007
Ja sam onaj što voli da vas nervira,
iz drugog sam svemira,
i ne gutam šta mi se servira.
Ja sam onaj što glasno se dere,
što “užasno” viče, i ne voli “mladiće”,
što draže su mi kliće.
Ja sam onaj što voli jako da sere,
što na živce vam se vere,
i iste smo vere , ali nismo iste fele.
Vi ste oni što ne vide suštinu,
u magli vam slađe pa drpate šta se nađe.
Rado bi me pod “ključ” stavili,
sa krimosima me u isti koš stavili.
Ali lopov od lopova ne krade i to vam daje nade.
Da možete još i da smete još.
Ma pljunite mi pod koš…
Ja sam onaj što ne voli Tadiće,
ne volim Mladiće, Nikoliće i Dinkiće.
Ma ne volim vas sve što smejete nam se u lice,
školovane lopovčine, što misle da smo morončine.
Prvi reket Srbije vam važniji od Kosova,
narod neka gine ti nama daj pare sine.
Ja sam onaj što krcka fantomske Dinkićeve evre,
po Koridoru 10 stižem metroom do Kine.
Ja sam onaj što vas stalno mrko gleda,
greške vam traži i ne kupa se u Monte Karlu na plaži.
“Inostrane patriote” neka me mane,
nek ostave me sa strane i gledaju svoje dane.
Iz Pariza, Atine ili Londona pamet je jaka,
ma nije žvaka za seljaka.
Vi ste oni što ne vide suštinu,
u magli vam slađe pa drpate šta se nađe.
Rado bi me pod “ključ” stavili,
sa krimosima me u isti koš stavili.
Ali lopov od lopova ne krade i to vam daje nade.
Da možete još i da smete još.
Ma pljunite mi pod koš…
Ja sam onaj što iskače iz gomile,
što bi ga Dačićeve armije rado polomile.
Znamo te ljigo promenio si klan,
okrećeš se po vetru i glumiš piruetu.
“Kale je brdo” Stvarno, nismo znali?
ali suviše si mali da u strofu bi stao.
Od “Nikolicine prikolice” imamo Ave Marije,
Đulijanije i druge boranije koje znamo od ranije.
Traktorima kroz barikade,
dok nam Duća Petrović priča serenade.
Šešelj nam poručuje “Biće nove Srbije”,
u Hagu se šteka i glumi Tarzana i Bleka.
Nikolić nam štrajkuje kad mu nešto nije po volji,
Misliš da si zato bolji? Ma udri po pragnju kad novinari odu ;)
Vi ste oni što ne vide suštinu,
u magli vam slađe pa drpate šta se nađe.
Rado bi me pod “ključ” stavili,
sa krimosima me u isti koš stavili.
Ali lopov od lopova ne krade i to vam daje nade.
Da možete još i da smete još.
Ma pljunite mi pod koš…
Čanče roka tamburu i samo nam se smeje,
Ima ligašice da ga sunce greje.
I Dveri su tu da upotpune menažeriju,
liče mi na Tursku seriju.
Ono što je bitno je da ja sam samo svoj,
da nemam cenu i nemam dilemu,
i od imena imam samo broj: devet desetina Srbije…
Napomena: umnožavanje, šerovanje, kopiranje i RTovanje ove pesme je zakonom obavezno!
Volim ove noći, prolećne,
kada mi je mladi mesec najbolji drug.
Zvezde tek probijaju nebo,
kao da pokazuju put kojim treba ići.
U noćima kao što je ova, shvatim,
sam kao vuk neku svoju sudbu igram.
Dodirni me – kaže mesec,
pružam ruke i shvatam da je isuviše mali.
Kakav apsurd, mali je ne može stati ni na prst,
dok ga posmatraš sve mu se više diviš.
Zato što znaš – veličanstven je u svom kutku svemira,
i jedino ga baš taj, vuk, razume…
Vuk kao vuk – samotnjak,
slični smo u suštini.
I on bezuspešno zavija na mesec,
baš kao i ja što te bezuspešno dozivam…
Možda je ustvari i vreme došlo,
baš kao i mesec što nestane jednom,
i vuk što odluta sa svojom samoćom.
Možda je vreme došlo,
mada mi je mrsko da priznam,.
Možda je vreme došlo,
da prestanem i ja da te zalud dozivam… možda…
“Dobar dan. Odakle da krenem? Da, bilo bi dobro da krenem ispočetka pošto je tako logično. Svaki početak počinje od početka. Barem tako kažu, mada ja sada kada sam u poznoj dobi počinjem odakle hoću jer sam tako u mogućnosti. Pa hajde onda i ja da vam ispričam neku bajku.
Rođen sam te davne godine koja je bila jako davno i zbog toga se i kaže da je davno. Na svet sam došao kao jako mali, neki kažu da sam bio beba kada sam se rodio. Ja u to ne verujem iskreno da vam kažem. Ali ajde. Rođen sam u jednom seocetu blizu jednog drugog seoceta. Od samih početaka moga života, ja sam ispoljavao neke čudne navike. Majka i otac su stalno govorili: “Ti ćeš biti sjajan političar dete. Lažeš čim otvoriš oči!” Continue reading »
Apropo burnih reagovanja na moje lajanje mesecima da taj novi zakon o zdravstvu ne važi (makar za neke ljude). Još mi je jesenas Jelena Trivan poslala link da pogledam novi zakon o zdravstvu, juče takođe neko tvitnuo link. Guglajte, stvarno me mrzi da ga tražim. Pročitao sam ga i uzduž i popreko desetine puta. Maltene ga znam napamet. Još jedan link mi je poslao neko koga ne bih baš da imenujem ali će se prepoznati, to je bio link o novom zakonu za socijalu takoreći – ni on ne važi. Isproban lično, imate čak negde i na blogu od A do Š kako sam se proveo kada sam hteo da ispunim želju tom istom prijatelju i otišao do centra za socijalni rad.
Dakle i jedan i drugi zakon koji je donela ova buđava i usrana država NE VAŽI. Makar u mom slučaju. Mada iskreno da vam kažem ne znam zbog čega bih se ja razlikovao od nekih što uspeše da ostvare ta neka prava. Baksuz valjda, nemam drugo objašnjenje.
Elem, u tom novom zakonu o zdravstvu lepo stoji u Ariel fontu da donori organa, ratno vojni invalidi, invalidi (ja), primaoci socijalne pomoći, primaoci tuđe nege i pomoći (opet ja) NE plaćaju učešće za lekove koje dobijaju na recept. E sad, serem ja. Ali ajde stavite se u moju kožu, 22k dinara mesečno, svaki mesec unazad već 4 godine plaćam to učešće… Kada se sve sabere i oduzme to je poprilična svota novca, makar za mene a znam da ni ostali nisu imuni na kintu toliku. Pa da krenem redom od jutrošnjeg dana.
Otišao kod moje doktorke opšte prakse, prepisala mi recept, upitah je jasno i glasno zašto plaćam učešće kada sam po zakonu jel, oslobođen od plaćanja istog? Žena mi fino pokaza onaj šifrarnik neki, pokaza na recept mesto gde ide ta šifra kad ono stvarno stoji u šifrarniku – oslobođen plaćanja učešća po članu tom i tom bla bla bla. Ok, u čemu je onda problem doktorka? Kaže da možda uzimam lekove u privatnim apotekama. Ne, lekove uzimam u državnim apotekama. Toliko mi svrake mozak nisu popile.
Sa tim istim receptom ušetah u ogranak glavne državne apoteke u mom gradu i sav srećan predah recept. BUP! 400 kinti učešće (imate i sliku tog računa btw na početku posta, staviću je i ovde ispod). Čekaj bre ženska glavo, jel ovo privatna ili državna apoteka? Žena me pogleda i reče naravno da je državna. Pa pobogu ženo kako onda plaćam jebeno učešće kada sam po zakonu oslobođen plaćanja istog??? Dalje je nisam razumeo, nešto počela da bunca kao ako participacija pređe 50 dinara…
Kozo! Participacija je jedno učešće je drugo jebem mu mater!
Pa ništa gospodine, odnesite onda ovaj račun u centar za socijalni rad pa se sa njima objasnite, neka vam oni vrate pare.
Kratko, jasno i jebitačno što bi rekao Zagor Te Nej. E sad ono što mene živo interesuje. Čuo sam razne priče da je u nekim gradovima sve to što ja želim i imam pravo po zakonu da ostvarim sasvim normalna stvar. Onda je problem u mome gradu? Ne znam. To onda dalje vuče da je cela gradska vlast korumpirana što valjda najbolje govori primer da našu gradonačelnicu Vesnu Martinović zovu gospođa 300 evra. Pitajte se zašto a ja ću vam objasnim odmah. Ona je u URS-u istom onom koji propagira da NEMA stranačkog zapošljavanja?
Da podsetim apropo toga: Dušan Pavlov – direktor Petrohemije, direktor rukometnog kluba Dinamo, opet kandidat za gradonačelnika iz URS-a??? Onda Aca Farkaš – direktor Nacionalne Službe za Zapošljavanje – takođe URS-ovac, od škole ima samo privatni fakultet gde je kupio naravno diplomu. Stručan kadar u URS-u? Mlađane Dinkiću zajebao si i barona Minhauzena brate…
Eto, ja se ponovo izjadah ovom mom blogu. Vi mislite šta hoćete, ali ovde neko opasno laže narod a svi vi (većina) se pravite da ne vidite to i dalje im slepo verujete. Koji je vaš problem? Ja sam šlogiran, koji je vaš izgovor. Ćao Ćao.
Predizborne kampanje – degenerativno stanje. Gubitak pamćenja – kolektivna stvar. “…da zajedno nastavimo gde smo stali…” – nismo više mali. Vreme je za Preokret. Sisate Ligašice. Sise od Ligaša. Štrajk glađu u najavi zbog izgubljenog portfelja. Meni se kenja. 200 kilometara puteva. 300 hiljada radnih mesta. Stop stranačkom zapošljavanju. Moša burazeru ako si im izrazio veru. Čanak tambura – no tone just picture. Blok u ime partije. Blok u ime imena partije. Sveže laži – bajata obećanja. Vidi decu a gde im je mama? Tviteriše politički po “ubeđenjima”. Plaćeni mitinzi. Puni busevi “gladnih” statista što klikću na istim. Šuntavo slepavilo. Zaboravljene godine. Zaboravljeni radni učinci. Mostovi od cirka 7 metara. Koridor 10 do Tokija. Tokijo nažalost sam do Borče. Mrka pre roka Anku roka. Krka babe, dede i unuke Krkobaba i njegovih 40 članova familije. Štrajkovi u zapećku. Lekari “bez granica” ne znaju gde im je stanica. Užas. Furka. Gurka na prazno. Pogledati pod Razno. Minareti. Filareti. Sulejmani. Survajvori. Survajvorke. Begovićke topofoširane (prim.prev). Regijoni. Milioni. Kamioni. Trilioni. Kosovo u notama ili fusnotama. Građanin u službi predsednika treći put nas rita. Boli me kita. Mlađan dečko licemerno spika. I tu me zabole kita. Šlemovi po gradilištima. Nacrtane krave. Teleport mašine u spotovima stranaka – čas si ovde čas si u Fijatu. Svi doveli isti. Slikanje sa fićama. Ručkovi sa klićama sa fejsa. 125 evra tauzen folovera na tvići. Nabijanje rejtinga. Nabijanje rogova. Igre bez granica. Zatvaranje puteva u službi naroda. Mali Napoleoni. Još malo veći Korleoni. Đulijano iz Jorka. Ave Marija stav u kompletu sa blagotelećim izrazima lica. Amerska škola. Plave kravate. Crvene kravate. Sve manje plate. Koljačina u redovima. Svi rade za iste samo su druga imena izborne liste. 130 hiljada ministrska plata. 30 hiljada plata nekog mog imaginarnog brata. Domaćice namesto usisivača uzjahale tviter naloge. Poštenje debelo k’o đon. Đon debeo k’o u narodnoj pesmi. Mlada partizanka na tamburici. Stranke svičuju naloge na čirilici. Vatreni orlovi. Stacionarne Dveri. Brate ne seri. Izborni slogani. Svičovanje na dop. Bolji nam skok. O5, meni se kenja. Problema nema. Sve lila. EU. Ajdaho klanovi indijanaca. Sve go stranac do stranaca. Nužno izigravanje mamaca. Devedesete u 2 hiljade i nekoj. Ništa promena. Nindža policijske akcije. Stop kriminalu. Glas malom vandalu. Čeda pustio bradu. Ja pustio goluba. Šešew pustio Jacu. Ja pustio goluba. Đilas pustio most. Ja pustio goluba. Dinkić nije pustio stranačka zapošljavanja. Ja opet pustio goluba. Palma pustio Betovena. Ja pustio goluba. Dačić pustio Sezama. Ja pustio goluba. Tadić pustio fiata. Ja pustio goluba. Mrkonjić pustio 9 hiljaditi deo puteva. Ja opet pustio goluba. Vučić pustio Đulijana. Ja opet pustio goluba. Nikolić pustio prasence. Ja pustio goluba. Golubarnik mi pun goluba. Stranačko spamovanje – štampano izdanje po poštanskim sandučićima. Kitimo se sada raznim Mladićima. Pametni i pametnice. Fejzbuk i Ligašice. Poltroni i tviterašice.
Ma sere mi se…
Kažu da se količina licemerstva kod čoveka izračunava na osnovu njegovih postupaka. Eto, danas, kao uostalom i mnogih dana pre ovoga, sam pomenuo Mlađana Dinkića na tviteru. Ništa pogrdno, samo istinito. Mora biti da ga je jako pogodilo moje pričanje čim me je blokirao na tviteru.
Mislim da znam i zašto, danas sam izbacio par neprijatnih tvitova koje su ljudi retvitovali a ne valja se u predizbornoj kampanji dok priča “Istine” da se provlače i njegove gnusne laži. Prvi tvit sam izbacio pre nekih 6-7 sati gde sam podsetio ljude da nam je isti taj Mlađan Dinkić prošli put obećao po 1000 evra za deonice i da razmisle pre nego što ponovo poveruju u njegove laži. Svi znamo za tih obećanih somića evrića… Dakle, ne blebećem u prazno.
Drugi tvit je bio u vezi gradonačelnika za moj grad – Pančevo, gde je kandidat Saša Pavlov koji je član URS-a iste stranke Mlađine. Saša Pavlov inače za one koji ne žive u Pančevi je direktor jedne od najvećih hemijskih industrija u zemlji – Petrohemija. Takođe je i direktor Rukometnog Kluba moga grada – Dinamo.
U tom istom tvitu sam spomenuo i Acu Farkaša, trenutnog direktora Nacionalne Službe za Zapošljavanje u Pančevu koji je takođe član URS-a Mlađinog. Shvatam da ne žele da se to baš sad sazna pred izbore kada Mlađan Dinkić u jeku kampanje kao jedno od glavnih načela spominje NeStranačko zapošljavanje?
Ja se izvinjavam gospodine Mlađane, kako se to zove? Mene su mama i tata učili da je to notorna laž a sam postupak je licemerstvo. Ko vam veruje neka vam veruje, ja ne želim. Niti vama niti drugima zato što ste postali strašno osioni svi vi političari. Mislite da vam veruje neko od ljudi u Srbiji osim onih koji nisu na vašem platnom spisku? Ne možete na svu sreću platiti celu Srbiju. Ipak ima ljudi koji imaju ono što ste vi odavno izgubili – obraz. Žali bože što sam se nagutao suzavca 5-og oktobra. Da mi je neko pričao da ćete biti ljigaviji od vašeg prethodnika ja ne znam šta bih radio… Eto, toliko sam vam verovao da sam bio spreman i da nastradam tog jebenog oktobra. Sada? Nikako i nikada. Svima vama iz te garniture.
A znamo i ko vam plaća sve te gadosti koje nam priređujete. Dupe vam je u Americi. Kažu pametni ljudi, a ja im verujem zato što su pametni, ako te interesuje odakle nekoj stranci toliko vlasti, prati samo trag novca. Vi ste jako slabi u zatiranju tih tragova nažalost. Pozdravljam Vas gospodine Dinkiću, Vama na obraz i na Vaše potomke idu Vaši postupci. Razmislite malo…
Bzvz. Nekako pokušavam da vas razumem ali mi ne ide nikako pa me ubite. Stvarno polako sve više i više stičem utisak da živim u nekoj drugoj Srbiji, u nekoj Srbiji gde je vama sve potaman, gde teče med i mleko i gde je sve lila boje. Ali dobro, možda ja i malo sve primam više srcu, ne znam. Sam sam kriv onda jbg…
Iskreno imam neki mali televizor, ne kupujem dnevnu štampu i samo serem kako sam nezadovoljan. Da… Kako onda gledamo recimo iste filmove na tom televizoru a samo ja komentarišem šta sve lažu i mažu narodu oči? To neka zona sumraka, šta? Osim par vas koje na prste jedne ruke mogu da nabrojim da javno podignete glas ponekada, ne vidim da se drugi bune. Continue reading »
Poslednji komentari